У ФОКУСУ

Интернет сапутници

 

 

Пратите нас

Чија је, у ствари, ваша e-адреса?

Зашто настају два основна правила за е- пошту:

1) Не везујте своје пословање за туђе домене и

2) Третирајте домен као вредан пословни ресурс.

Према подацима Републичког завода за статистику из 2022. године, 83,5 одсто грађана Србије је користило Интернет у последња три месеца, а чак 92 одсто њих га је користило више пута дневно. То је вишемилионска армија потенцијалних онлајн купаца најразличитијих производа и услуга. Сходно томе, не чуди резултат РНИДС-овог истраживања из јануара ове године да 82,2 одсто домаћих предузећа користи Wеб сајт. Додуше, што су фирме мање и коришћење сајтова је мање (тек 69,7 одсто предузетника има свој сајт), али већ код малих фирми тај проценат је 88,6 одсто, а код средњих и целих 98 одсто. Притом, између 60,4 одсто и 68 одсто сајтова је на .рс домену, у зависности од величине предузећа које стоји иза тог сајта.

Kад фирма изгради свој сајт, има где да доведе своје онлајн купце – чак 95 одсто сајтова служи за презентацију роба и услуга, а 12,4 одсто су и Wеб продавнице. Са свим својим купцима, добављачима, партнерима… фирме комуницирају путем мејла, у чак 99,12 одсто случајева. Притом, 15,6 процената предузећа користи мејл сервисе неког од Интернет провајдера (Телеком, СББ, Беотел…). Да ли је то добро или лоше? Озбиљан ризик постоји, јер Интернет провајдер може да се угаси. Или да престане да пружа такву услугу. 

Адресу е-поште на властитом домену има 49,2 одсто наших предузећа (69 одсто њих користи .рс домен). Kоришћењем властитог домена, предузећа добијају пуну контролу и слободу организације мејлова према својим потребама. Kод бесплатних сервиса назив фирме се мора ставити с леве стране знака @, јер десна је заузета. То компликује ствари. Ако имате адресу е-поште у којој је иза знака @ домен с називом ваше фирме, с леве стране можете ставити имена и презимена свих запослених, имати различите мејл адресе по секторима, по представништвима, за контакт с медијима, за контакт с корисничком подршком итд. Осим што је овакво решење функционалније, на тај начин се види и озбиљност фирме. Истраживање које је у октобру 2021. спровео РНИДС каже да 79 одсто Интернет корисника више верује предузећу које користи мејл адресу која у себи садржи Интернет домен фирме него оном које користи бесплатне адресе. Дакле, кад користе свој домен, фирме граде кредибилитет и поверење својих купаца.

Анализом домена на којима су Wеб продавнице, дошло се до податка да је у 21,6 одсто случајева домен регистрован на физичко лице, не на фирму. Даљом анализом је утврђено да је, од свих домена који су регистровани на фирме, осам одсто домена регистровано на фирму која на сајту није назначена као власник Wеб продавнице (постоји могућност да су у питању агенције које су правиле сајтове и регистровале домене, али не на клијенте, већ на себе). Дакле, само 66 одсто  Wеб продавница је заиста на домену фирме која је власник те продавнице. Остале фирме развијају своје пословање на туђим доменима.

Мислите да је то ситан детаљ? Нажалост, о том „детаљу” се мисли тек кад се нешто (непријатно) деси, нешто што директно угрози пословање. Јер, не треба заборавити да све што се дешава онлајн, дешава се на неком Интернет домену. И изузетно је битно чији је тај домен.

 

Нико не жели да сеје туђу њиву, али понекад то учини несвесно, мислећи да је његова. Незамисливо у офлајн свету, али се дешава онлајн.
 
извор текст Предрага Милићевића