Интенет наш насушни
Према подацима из истраживања о употреби информационо-комуникационих технологија које је спровео Републички завод за статистику и писању Forbes Srbija у Србији 100 одсто предузећа има интернет прикључак. Ипак, мање од трећине је током прошле године продавало робу или услуге преко интернета.
По овом истраживању показало се и да је 51 % грађана обавило куповину или поручивање робе или услуге путем интернета док је 37,3 % у последња три месеца користило услуге интернет банкарства... Током прошле године у Србији је 28,2 % предузећа пласирало производе или услуге преко интернета. Привредни субјекти су у том периоду остварили мање од 25 % укупног промета на основу продаје путем интернета износи 75,3 %, док је 24,7 % предузећа имало више од четвртине прихода остварено on line продајом.
Опширније: Интенет наш насушни
Kолико ћемо плаћати Facebook, Инстаграм и ТикТок?
Да ли је могуће замислити да ћемо убудуће, уколико будемо морали да плаћамо претплату на најпопуларније друштвене мреже, мање "буљити у екране" наших телефона...
О наплати коришћења друштвених мрежа и раније је било речи, а сада би то, чини се, могло да постане стварност. Најпопуларније друштвене мреже би већ за који месец од корисника могле да затраже плаћање месечне претплате.
И поред тога што нико из компаније Мета није потврдио гласине које су такву могућност наговештавале за Фацебоок и Инстаграм, сада су се појавиле нове које тврде да се заиста размишља у том смеру.
Тако би Мета месечно требало да наплаћује 10 евра за коришћење Facebook или Инстаграм налога на рачунарима и још шест евра за додатни повезани налог.
Претплата би, како наводи Reuters, на мобилним уређајима требало да буде већа, односно – 13 евра месечно. Разлог више цене је то што би Мета морала да плаћа провизију Google Play и App Store продавницама апликација.
За претплату по наведеним ценама, корисници би имали приступ својим Фацебоок и Инстаграм профилима који не им не би приказивали огласе.
Опширније: Kолико ћемо плаћати Facebook, Инстаграм и ТикТок?
Како задржати постојеће кориснике
Раст пословања и привлачење нових корисника јесу кључни циљеви сваке компаније. Међутим, у донекле безумној трци за бројевима и освајањем нових тржишта, многе компаније често забораве на драгоцену вредност коју већ поседују - своје постојеће кориснике.
Према истраживањима објављеним у часопису Harvard Business Review, како примећује Ивана Михајловићна порталу www.domen.rs придобијање нових корисника може бити чак 5 до 25 пута скупље у поређењу са задржавањем већ постојећих корисника.
У овом чланку говоримо о стопи задржавања (ретенцији) корисника, на који начин се израчунава ова метрика и које стратегије можете применити у свом пословању како бисте задржали кориснике који су вам већ пружили поверење.
Шта је задржавање корисника и зашто је важно?
Задржавање (ретенција) корисника односи се на способност компаније да своје постојеће кориснике задржи и претвори у поновне купце, спречавајући их истовремено да пређу код конкуренције.
Брига о постојећим корисницима у свом обиму и стратегијама разликује се од придобијања нових или повећања броја потенцијалних купаца (енг. lead generation). У преводу, фокусира се на кориснике који већ користе производ или услугу. Задржавање корисника је много више од самих трансакција и бројки − овде је реч о грађењу веза и неговању односа на релацији компанија-корисник.
Kако да избришете личне податке с Google мапа
Са широко распрострањеном употребом услуга мапирања на мрежи као што су Google мапе, кључно је заштитити личне податке као што су локације кућа, регистарске таблице и други детаљи који се могу идентификовати. Међутим, може се појавити проблем приватности. На срећу, Google пружа алате који корисницима омогућавају да замагљују тако осетљиве информације.
Kорак 1: Приступ Google мапама
Отворите веб бровсер и идите на wеб локацију Google мапе или покрените апликацију Google мапе. Пријавите се на свој Google налог.
Kорак 2: Пронађите своју кућу
У траку за претрагу унесите своју адресу или приближну локацију свог дома. Да бисте прецизно одредили локацију свог пребивалишта, увећајте мапу.
У селу Kнежица поред Дољевца уведен брзи интернет
У селу Кнежица, код Дољевца су завршени радови на изградњи широкопојасне телекомуникационе инфраструктуре и уведен брзи оптички интернет у прве куће овог села. Увођењем брзог интернета у селима обезбеђује се доступност услуга електронске управе, дигитална настава и дигитални садржаји и у најмањим, истуреним одељењима основних школа у Србији, покретање бизниса и могућности да се користи електронска трговина како би пољопривредни и други производи били доступни у сваком тренутку преко интернета, као и праћење мултимедијалног садржаја – више стотина телевизијских канала, забавног и научног програма, спортског и филмског програма, фиксне и мобилне телефоније. О овоме илустративо говоре речиминистра информисања и телекомуникација, Михаило Јовановића.
Опширније: У селу Kнежица поред Дољевца уведен брзи интернет